У петак, 5. новембра били смо на једнодневној екскурзији у Новом Саду. Ово је мали омаж речју, цртежом и фотографијом том дану, осврт на оно што смо научили, видели, како смо се осећали и шта ћемо памтити.
Освануо је дуго очекивани петак, дан кад смо кренули на екскурзију. Ушли смо у аутобус и кренули за Нови Сад.
Док смо путовали, другари и ја смо причали вицеве и смејали се.Брзо нам је прошло путовање и стигли смо у Нови Сад. (Матеја Босић)
Прво што смо посетили био је Природњачки музеј.
Тамо смо видели: куну златицу , куну белицу, моруну, вука, кудравог пеликана, велику дропљу, орла, штуку,...
Од свега мени се највише свидела лобања великог мамута. Био је висок четири метра, а тежак шест тона. (Јована Чихорић)
Петроварадинска тврђава је сијала на сунцу.
Шетали смо се и разгледали тврђаву која је зидана осамдесет осам година.
Затим смо сишли у подземне тунеле зване катакомбе.
Тамо је било мрачно и хладно и морали смо да се држимо за руке да се не бисмо изгубили. (Ивона Ласло)
Пут нас је даље водио у Сремске Карловце.
Посетили смо кућу чика Јове Змаја. Његова прва песма за децу је "Мали коњаник".
Сазнали смо да је Јован Јовановић Змај , поред тога што је био песник, био и лекар и да је имао ординацију. (Софија Узелац)
Опустили смо се и уживали у прелепом дворишту његове куће.
Највише ми се допало игралиште у природи, на Фрушкој гори. Тамо је био један поток који је жуборио и певао док смо се ми играли и одмарали. (Милан Миливојевић)
Предвече смо се вратили кући, уморни, али задовољни, пуни лепих утисака и успомена.
"Хоћемо ли ићи опет?" , било је питање на растанку!
Ја сам
ЗА ! ;)
(учитељица)
