У петак, 29. јуна одељење II1 и II2 спаковало је своје ранчеве и тај дан учионицу заменили кратким, али дивним путовањем до оближњег села Орловата.
Прво смо посетили:
Прво смо посетили:
- спомен собу Уроша Предића,
- сеоску цркву коју је Урош Предић осликао и
- основну школу која носи његово име.
Школом смо очарани, као и гостопримством њених домаћина.
На свему им велико хвала!
Шетњом кроз село упутили смо се ка викендици на Тамишу.Пратиле су нас: гуске, патке, кокошке, пси, роде и једно магаре.
Стигосмо на наше крајње одредиште у хладу багрема и платана покрај Тамиша.
Брзо смо прионули на посао. У друштву и на свежем ваздуху врсте речи нису баук, математички задаци се решевају сами, а за свет око нас природа сама даје одговоре.
Свашта смо: обишли, видели и научили, па смо и огладнели. Апетита нам није недостајало.
Тамиш нам је био инспирација, "Кутине код Орловата" Уроша Предића узор, а резултат сјајни акварели.
Наравно, пуно смо се и играли!
Дан је био кратак.
Тамише, видимо се опет!!!
P.S. Хвала родитељима наших ђака што су нам указали поверење и пустили их на ово путовање.
P.S. Хвала директорици што је тај дан нашла времена и била са нама.
P.S. Хвала мојим драгим родитељима што су нам приуштили угоћај за памћење.
